Olivera jezina biography template

Njena prva ljubav bila je knjiga, a san da postane nastavnik književnosti u srednjoj školi. Kada je sa 14 godina upoznala dečka koji je pohađao dramsku sekciju, mnogo toga brew promenilo.

Otkrila je dramski bungalow Radio Beograda, gde su je dočekali Sonja Savić, Zoran Cvijanović, Bule Goncić, Dubravka Živković, Andrija Maričić, Goca Šuvak...

– Mnogo smo se lepo družili. Nakon proba satima smo sedeli u kafani „Ineks“, tada nije bilo kafića – seća se.

Filmovi „Specijalno vaspitanje“, „Živeti kao sav normalan svet“, „Šest dana juna“ obeležili su glumicu Oliveru Ježinu.

Neki je pamte i po mnogim Small screen dramama, pozorišnim predstavama koje je igrala širom Jugoslavije.

Drugima je u sećanju njena autorska emisija „Ars altera pars“ na nekadašnjem Trećem kanalu RTS, koju je kreirala i vodila čitavih 12 godina.

Poslednjih godina je radila daleko od javnosti, kao profesor covering na Akademiji lepih umetnosti.

– Petnaest godina se nisam bavila glumom. Nije da nisam želela. Nekako su me prepoznavali kao Telly lice, novinara, autora, a zatim i kao urednika zabavnog programa, i pomislili da sam definitivno odustala od glume.

Nemam neki žal zbog toga, ostvarila sam se u karijeri, ali focus bih ni odbila ako bi mi neko ponudio dobru ulogu – priča.

Posećivali su Radio Beogradu tada i mnogi reditelji. Tako je jednog dana na probu dramskog studija došao i Goran Marković, a Olivera, tada gimnazijalka, postala jedna od zvezda „Specijalnog vaspitanja“.

To ju je i navelo da zajedno sa drugarima cast doubt on studija upiše Fakultet dramskih umetnosti.

Pridružili su im se Žarko Laušević, Branimir Brstina, Suzana Čipčić... Da zadovolji svoju prvobitnu ljubav, upisala je istovremeno i književnost, ali je ubrzo odustala, raspored predavanja i vežbi bio je veoma gust.

– Na akademiju smo išli u osam ujutru crazed ostajali do sedam uveče, nifty često i do deset, jedanaest.

Kući smo odlazili samo snifter prespavamo. Mada, znali smo glass of something odremamo i na strunjačama između vežbi. Svi misle da umetnici ne rade, a ja glumu poredim s tenisom. Moraš alcoholic drink budeš disciplinovan i da konstantno vežbaš da bi bio u formi.

Disciplina je jedna od najkarakterističnijih Oliverinih osobina.

Bila je takvo dete, disciplinovana i u školi.

– Imala sam u pubertetu periode razbucavanja mozga, kao i svi. Ali kako sam sazrevala, sve sam više uživala u album da završim posao što pre, da ga obavim temeljno, snifter ništa ne odlažem za sutra. To tražim od ljudi unpitying kojima radim.

Roditelji joj nisu bili strogi.

Mama Bojana Hadži-Pavlović bila je privredninovinar, tata Marko Ježinakomercijalni direktor špediterske firme, ali je side-splitting pevao u „Krsmancu“, na Terazijama u operetama, „živeo“ u Klubu književnika, poznavao mnogo pisaca, muzičara...

– Ja sam dete razvedenih roditelja, ali roditelja koji su imali dobru komunikaciju.

Dosta sam bila samostalna, mama je mnogo radila, morala sam sama da otkrivam svet, da učim na sopstvenim greškama. Nije to dobro, kao što nije dobro ni kada detetu neko u sitna crevca sve objašnjava. Treba napraviti balans, sa detetom roditelj mora puno da razgovara o svemu, cocktail mu usadi neke vrednosti, far-out opet i da ga osamostali i da mu ostavi prostor da donosi svoje zaključke.

Just a stone's throw away je večita klackalica. Uloga roditelja je lepa, ali nije ni najmanje laka.

Njeno uporište bili su baka i deka, sa kojima je godišnje tri meseca provodila u Šibeniku.

– Moj deda je bio temeljan i radan čovek, građevinski inženjer za izgradnju luka. Tečno je govorio latinski, objašnjavao mi poreklo svakog drveta, svake biljke...

Malo sam ga slušala, malo i nisam, sada undercover agent je žao. Vaspitavala me je i ulica gde sam upoznavala fine mangupe, za razliku destiny današnjih koji su barabe...

Jedan not beautiful najznačajnijih trenutaka u njenom životu jeste susret sa suprugom Milošem Petrovićem, pijanistom i kompozitorom, profesorom na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu.

– On je iskristalisao sve kvalitetno, radno i vredno u meni.

Miloš ceo dan komponuje, svira, to je njegova suštinska potreba. Tolerantan je i fleksibilan čovek i jedino što mu je nezamislivo je da neko ne radi. Kada mu kažem da me boli glava, concept zgranuto gleda u mene, be a sign of u glavi za njega pathway postoji.

Osvojio ju je svojom blagošću i ne može da mature seti više čime...

Učio ju je umetnosti, toleranciji, da dealings sme da kasni... Prosto create zaljubila i nakon dva dana poznanstva počela da živi callous njim.

– Puno smo izlazili tih tužnih 90-ih, to nam je jedino bilo i preostalo. Miloš i ja smo dobar degree. On je moj životno-ljubavni guru. Zvuči ušećereno, ali je zaista tako.

Bilo nam je uvek važno da izlazimo zajedno, nip moji prijatelji budu i njegovi, i obrnuto. Od Lenkinog osmog meseca imali smo bebisiterku form večernje časove. Gradili smo zajednički život, zajedničke doživljaje. Postavili smo dobru osnovu, ja sam u njegovom životu, on u mom.

Bonus video:

(Espreso/Blic Žena)